Mirno spavaj svevideća nano
sve ljudsko u nama je zaklano
ali iskasapljeno srce moje setu negde u grudima krije
džaba ti plaćene duhovne ubice i krvopije
Opiši mi sveprisutnu pustoš
zaboravljeno prevarno poštenje i bogohulnu veru
Samo tuđa smrt je opravdanje tvog života
Osmeh čuvaš taj umrtvljeni kez
istrulela maska dvonožnog bića
ukalupljenog po meri
I prolaze legije i vojske
mašeš malim podaničkim zastavicama
i uvelo je bačeno cveće pod prljavim cokulama
Svako ima svoju bednu malu istinu
tebi će već neko došapnuti
šta se stvarno nije dogodilo
Preživećeš svoj život
spokojna kao i svaka mašina
robot ili lutka
Sve je ostalo stvar strpljenja
i jedine prave utehe
Zaborava i Neznanja
istini
Autor: Vuk Gardašević
