Na suncu je stajao, nasmejan.
On me je čekao.
Prilazila sam koracima
od vetra lakšim, ozarena,
nasmejana, zaljubljena...
Mene je čekao.
I onda smo krenuli,
ruka u ruci,
ruka u ruci, osmesi na licu,
kao dva galeba što lete zajedno,
nasmejani, zaljubljeni,
negde smo krenuli
a gde - nije bilo bitno.
Ali odjednom,
meni nenadano,
oblak je zaklonio sunce
i mi se pretvorismo
u dve zveri,
u divlje zveri koje reže
jedna na drugu
i zajedno nemaju sta da traže.
Autor: Gordana Perić
