Ružan san.
Živim na kraju grada uz sitne talase reke.
Betonski pločnik me je poljubio
dok me silazeći niz stepenice pritiskao teret eureke.
Otkrio sam prostor u tim njenim očima.
Dovoljno velik, ipak pretesan za mene.
Pojavila se lepša od snova u lunarnim noćima.
Rekla je da voleti me ne može i neće.
Sve one posete moje, lupetanje, pesme
Kad sam joj poslao ono glupo cveće.
Samo je rekla da voleti me ne sme.
Autor: Mladen Popović
