Sad smo bezbrižni, laki i nežni.
Pomislimo: kako su tihi, snežni
vrhovi Urala.
(Miloš Crnjanski)
Pomislimo: kako su tihi, snežni
vrhovi Urala.
(Miloš Crnjanski)
Potkovani traktori sa hiljadama konja,
jure prašumom.
Desetkovana stabla leže,
od kapitalističke požude.
Mrtvi Sumatraizam deli istrošene stihove,
na tezgama privatnih biblioteka.
I svega konačno nema.
I sve se konačno prodaje na licitaciji.
Javlja Tanjug da je nabujala reka
Da su sile osovine same sebe nadmašile.
Kako bi bilo lepo da je potok rumeno tekao,
da je neko konačno rekao ime pesnika.
Da smo zbilja bezbrižni laki i nežni,
Da se budismo noćima sa osmehom na mesečinu.
Zapete strele bi bile naše vodilje ka brdima,
da ih milujemo makar sa mukom.
Te vrhove Urala i ledene gore,
blago našom rukom.
Autor: Mladen Popović
