Na proslavi
povodom godišnjice,
ko zna koje po redu,
u fabrici
bučnih postrojenja,
promuklih od
večite huke i buke,
i željno iščekivanih
remonta,
koji su, kao sunce,
obasjavali
lica radnika
uvek voljnih
da što više novca zarade
uzgred,
ne mareći
što ih sustiže
danak godina
provedenih
ispod perjanice
velikog dimnjaka,
te i oni sve češće
kašljucaju, kašlju
i brojsove sokove piju
neko na imenovanoj godišnjici
upita:
"koje je moje mesto
u sali?"
"Za tebe će se već naći,
dođi i sedi",
povikaše drugovi
u jedan glas.
"Ti si naš,
ne brini za mesto,
dok si uz nas!"
Kako je lako
utopiti se u mnoštvo.
Autor: Marina Tot
