Žene te ne čuju nikada
Dok ne prospeš hiljade teških reči
Sa kamenom oko stiha
"Volim te"
"Trebaš mi"
"Nedostaješ mi kao što niko nije"
"Niko nikada kao ti nije"
"Niko nikada kao tebi nije"
I jako je bitno to
Niko
I da taj niko nikada nije
Osim tebi
Rekao "Volim te"
A sve drugo
Ostaje samo tvoje
I niko ne deli
Ono što se ni ne treba deliti
I nikada nije ni bilo teško
Shvatiti da ne shvataju
Ali da im možda nije ni bitno
Ništa do "Volim te"
I još hiljadu teških reči
Sa kamenom oko stiha
Samo je plašilo
Da nema smisla
Takvo ponašanje
Pa ti ipak misliš mnogo više
A onome kome pišeš previsoke su i štikle
Za sedenje
I da te bar tvoj drug razume
Kada pišeš ovo
Al' i on je u istom
I od istog su ga znoja
Ruke njegove umorile
Može ti baciti glavu na rame
Nežno baciti
Da patite zajedno
I to što je? to je sve?!
A to sve jednom će biti
Dovoljnije
Od čitalaca i tebe
I tebe i čitalaca
I niko neće misliti o tebi
A ti ćeš misliti o svima
U sebi
I smejati se
I svima ćeš najzad bacati
Na hiljade teških reči
Sa kamenom oko stiha
Kao bisere pred svinje.
I sve će doći na svoje mesto
Kao sada, kao i nekada što je bilo
A nisi ni osetio
Ili si bar zaboravio
I opet ćeš zaboraviti
I opet će zaboraviti
I napisano će se otpisati
I reči će se povući
U sobe
Robe
Autor: Ana Marija Grbić
