posvećeno glumcu Zoranu Spasojeviću
Danas kolega vidim tvoju celu veličinu
Dobro pamtim tvoje reči
Tvoje pokrete
Nastupe
Bio si Oblak u Pantalonama
Duhovna gromada
I dete
Rekao si mi jednog jutra
Posle više od litar i po vina
Ili neznatno manje
Rakije
"Ovaj Čačak bi trebao da me drži
kao malo vode na dlanu"
Verovao sam, mada sam znao da taj isti Čačak
To nikada neće uraditi
Isto tako mislio sam kako ću sutra
ja biti taj koji će se
potuditi da tako bude
ali Vrag tada ne bi znao gde će me život baciti
pa ni na sahranu ti nisam došao
tek jednu sveću sam ti zapalio
oprosti kolega
slušam danas druge
poznatije
priznatije
nijedan ti nije ni blizu
Danas kolega vidim celu tvoju veličinu
Dobro pamtim tvoje reči
Tvoje pokrete
Nastupe
Rekao si mi jednog popodneva
Posle litar vodke
U bašti našeg kluba:
"Ja nikada neću umreti,
Al’ ako se desi...
Jebiga..."
O kako smo se smejali tome...
Par meseci kasnije
U kasarnu su stigle vesti da te život nagriza
I kako se junaški držiš
Poslednji naš susret
U bolnici
Za vreme mog odsustva iz vojske
Obećavao je...
Ali Vrag ne spava
A i sa tobom se nikada nije znalo...
Ma, nisam se pristojno ni otreznio od vojničkih vinjaka
zazvonio je telefon
i od svih onih reči nama dragog kolege
zvonilo je samo
ono tvoje
jebiga...
Autor: Branimir Bađa
