Kad reči samo naviru,
ne možeš sklopiti rimu.
Kad vokabular mali je,
da bi rekao suštinu.
I poentu značenja,
zakucanog osmeha.
Metafora sreće,
kao razlog dodira.
Oluje koje besne,
morem osećanja,
opet linija je tanja,
a razlika sve manja.
I da li ima hrabrost,
da ukroti talas,
da li ima glasa,
da bez reči kaže sve.
Autor: Predrag Bojović
