I zločin i kazna
a duša prazna
I jadnici i srodnici
čiji su gubici?
Noć duža od konopca
srce se koprca
do novog sveta
zvezda u očima
pesmu tužno peva
očevima i ocima.
Znaci kraj puta
ne pomažu slepima
ova je planeta
prokleta avlija
kada se nagrada na barut
oseća
ironija stradanja
oči ti otvara.
Gorka je čaša Gospodo
vašega otrova
Neka nas nada ne vara
da brza smrt je presuda
ona je sloboda, vrsta odmora.
Autor: Nataša Bajić
