Preko polja granulo je sunce,
granu sunce ko osmeh u majke
i ko vatra usred ljute zime
pa se noćca skloni u kraj danu.
Preko polja otud junak jaše,
silan junak da ga takva nema
no je jedan u starice majke
kapa mu je crna vučja glava
a pod kapom junački su brci
ispod brka gvožđa okovana
preko njih je svila i kadifa.
A da vidiš silna njemu ata,
poljem jezdi, zemlje on ne gazi
no gde mane kopitom od zlata
tu se iskre ko iz ognja pale,
crna griva kao ponoć crna
silna konja a silna junaka!
Vide njega Frodo momče mlado
pa ga vika „Zdravo gospodaru!
Preko polja silan junak jašeš
silan junak da ga takva nema
no si jedan u starice majke
kapa ti je crna vučja glava
a pod kapom junački su brci
ispod brka gvožđa okovana
preko njih je svila i kadifa
i još vidiš silna konja u te,
poljem jezdi zemlje on ne gazi
no gde mane kopitom od zlata
tu se iskre ko iz ognja pale
crna griva kao ponoć crna
silna konja a silna junaka!“
Gleda njega silan junak Marko
pake njemu vako odgovara:
„Pomoz Bog ti frodo momče mlado
kakva te je nagnala nevolja
da ti momče u svetu neđelju
poljem lutaš mene poljem tražiš
od oka ti suza jedna ide
suza ide, kvasi bjelo lice?“
Suzu briše Frodo momče mlado,
pa njem svoju pripovjeda dušu:
„More Marko vidiš li prstena
do kakvog li do od suva zlata
nema na njem nikakvih pismena
sve dok njega na oganj ne staviš.
Onda Marko, čudna niču slova
čudna slova, čudnije su reči
Jedan prsten da svima on vlada!
Bogom brate, kraljeviću Marko
ja sad moram vratiti prstena
vratiti ga mračnom gospodaru
ako li ga on dobije Marko
on će snagu ljutu povratiti
on će Marko zavladati svetom!“
Tako reče pa se u plač dade.
Gleda marko preko polja ravna,
preko polja do crnih čadora
do čadora mračnog gospodara.
Gleda marko, pa vako mu kaže:
„Ne budali Frodo momče mlado,
dok je mene kraljevića Marka
neće mračni svijetom gospodarit!
Podajder mi prstena od zlata
pake trči ondak selu svome,
reci svima Izbavi nas Marko!“
Dade njemu prstena od zlata
pak on trči selu tada svome
priča svima - izbavi ih Marko!
Dođe Marko pred čadore tavne
kao da se noćca spusti na nji
veže Šarca pa poteže vina
starog vina od dvadeset oka
pake vako Marko progovara:
„Čuj me skote gospodaru mračni
evo nosim tebi ja prstena
ako li ga želiš oprobati
pruži ruku kraljeviću Marku!“
Pod čadorom ljuti Saurone
dobro sluša a još bolje ćuti
nije lasno promoliti ruke
promoliti kraljeviću Marku
da je njemu ne odseče Marko.
Kada vide šta će biti Marko,
ovako je njemu besedio:
„Kukavice Saurone crni
a kad ne smeš ruke pokazati
da je tebi ne odseče Marko
eto Marka da je tebe iska!“
Tako reče pa zastore smače
pa dohvati crna Saurona
pa mu obe on iščupa ruke
obe ruke golijem rukama.
Pak mu uze nebrojano blago
i povede neljubljeno roblje
pa još poljem sve popjeva Marko
kako nema većega junaka
nego što je kraljevića Marka.
Sve se zbilo o njem se pevalo!
Autor: Nikola Bulj
