Potonula sam kao olovo
da svoje duše vidim dno,
naučila sam o životu
i zadnje slovo
ali nikako sebe
da ubedim u to.
Potonula sam iznenada
svesna da nemam izlaza
a za spas nemam šta da dam,
uzalud sam sebe žrtvovala
a zašto...
Ni sama ne znam.
Potonula sam
jer su mi slomili krila
i tada su me svi prijatelji napustili,
ne sećam se da sam ikada srećna bila,
sve što sam za njih dobro činila
oni su zaboravili.
Autor: Snežana Šolkotović
