Nisi ni pitala u kakvom sam društvu luda
nadoknađuješ izgubljene dane
učiš me ljubaznostima
senke šapuću priču o bogu Suncu
zlatni novčići zvekeću
iz fontane želja
i tamne
voleću tvoj povratak a ne tebe
rekla si na rastanku
sklupčana oko svoje tajne
O, koga je briga
za plamen noćnih ptica
u paklu pomračenog neba
mogli smo pevati sav svoj vek
i imati ljubavna gnezda
nadolet krila
ni zvezda repatica
ne ostavi traga
izvan oka
a kako bi ptica
posvećena bogu Sunca
Autor: Željko Medić Žac
