Nekad
Nekada su golobradi dečaci
sakupljali cvetove jagorčevine
po visoravnima jalovih litica,
prenatrpane padine predgrađa,
duboko utisnute u strnjike
nasumice raštrkanih polja,
ogolelih od nemaštine.
Devojke su nemarno odbacivale
venčiće sasušenog cveća jagorčevine,
sanjajući otmene kamelije
na jednako otmenim balkonima
otmenih četvrti grada,
za kojima su svakodnevno
uzdisale izgarajući od čežnje za njima,
umišljajući da su kamelije mnogo vrednije!
U gradovima su mladići
učtivo i elegantno
darivali skupocene kamelije gospođicama,
nezainteresovanim koliko za njih
toliko i za siva bespuća predgrađa,
daleko izvan varljivog glamura
uglednih delova grada.
Sad
Danas ne postoje predgrađa.
Gradovima nema ni početka ni kraja
protežu se na sve strane!
Ne zna se više gde strnjika jagorčevine
počinje sa vrelim asfaltom da se spaja.
Sada bogati mladići brzim kolima
unaokolo pobesnelo kruže,
u društvu devojaka u "džinsu",
sa kojima se po kafeima
uz koka kolu i kapućino ležerno druže.
Jedino što ih brine
i, kako kažu, "cima"
je koliko u kolima benzina
trenutno još ima!
Siromašni mladići rade šta mogu,
preprodaju onako "s nogu"
raznoliku robu
bogatima.
Autor: Marina Tot
