Jedan se breg iz daljine zapalio kao pena.
Oblaku dao boju snega i miris zlata.
Zora od krvi topla pružila ruke.
Stotinu grla odasvud zove.
I cvetovi su doneli svetlost glasa.
Od čokota do čokota, pod teretom zgrbljeni,
Berači grožđa zalaze u prostor
U kome je beskraj ispisalo vreme.
I dok koraci tonu u zemlju što se od grehova giba,
Na mirnom tkanju vremena, od najsitnijih želja mali,
Od grozda do grozda nastavljaju nebo.
Autor: Slobodanka Živković
