Volim čoveka
onakavog kakav zapravo jeste,
bez epiteta i preterane hvale.
Volim ljude
sa svim vrlinama i manama,
korak ka sutrašnjici,
ne deleći ih
na velike i male.
Volim čoveka
u svim situacijama
iako život za svakog mrežu plete,
volim svaki trag,
svaki pokret
i nemirne oči
kad pate i prete...
Volim čoveka,
njegovu nesputanu prirodu
da krči svoj put,
za pravdu kad se bori...
Volim ga u svim raspoloženjima
i kad je ljut
i onda kad se pred ikonom
za sreću moli.
Volim čoveka
kao što volim cvet
koji se iz pupoljka izvija
i cveta,
a zatim vene,
volim i taj strah
pomešan sa strepnjom...
Volim čoveka
jer život je ljubav
koja nas veže i podržava
da opstanemo kroz vreme.
Autor: Snežana Šolkotović
