Ne dozvoli mi, molim te,
da neko drugi
prekine mi lanac
mog praznog hoda
na bilo kojoj
zlatnoj stepenici.
Ugasi sve moje
očajno ružne
i krajnje glupe
reči.
Pristajem!
Nemam kud uteći
koliko ni ti.
Kome bi drugom,
slađe pljunula
na komične,
arhaične, zarđale
i besmislene reči
inače?
Autor: Marina Tot
