Jedna jedina reč
ili dve
mogu da budu pogubne!
Pokreću pravu lavinu
gnevnoga grča
ustreljenog,
probodenog,
i uznemirenog bića.
Lavinu
koja doseže duboko,
pravo do bedema farsa
svih do tada korektno
plasiranih priča,
zbunjeno zatečenih
i začuđenih razdraženim
ili mirno i nesmotreno
izgovorenim rečima.
Rečima
koje počinju
da se sprežu i raspliću
tu fino satkanu
i pažljivo negovanu
osetljivu mrežu!
Dosegnuvši prazninu
nastalu na dnu
svake opake reči
u senci plitke
ništavnosti
moje koliko i tvoje.
Što nikud ne vodi
i nažalost može dugo
vrlo dugo da potraje.
Čime se, zapravo, dokazuje
da je reč još uvek
najefikasnije oružje!
Autor: Marina Tot
