Slatki dah tvoje prošlosti
štipa mi nozdrve
i vodi ka početku puta.
Masne zelene šake,
što bela nebesa guše,
nadvile se nad betonskom zmijom
s krljuštima napuklim od suše.
Hladna kamena usta vrisnuše mi ime.
Zub mi se otrovni zari u obraze.
Crvena kiša poče da pljušti
i utopi zmiju što zaluta.
Autor: Nataša Miladinović
