Usred bela dana, na ulici,
u centru našeg lepog velegrada,
iscrpljen od gladi, čemera i jada,
leži mladić golobradi, gotovo je na samrti!
Još jedno, ratom osakaćeno i uništeno dete!
Bez materijalnih sredstava i nadoknade socijalne,
prezren i proteran iz svoje sredine,
prosio je da preživi, da se snađe i opstane!
Ućuti, ambisu vapaja!
Prepun si gneva i očaja
izumrlih i osramoćenih bogova rata!
Ranjenih i osakaćenih vojnika,
ratnih povratnika, tek stasalih paćenika!
Utišajte se, sve sažete, ogoljene istine,
u izvrnutoj posudi za prošnju, na trotoaru,
na rukohvatu nezainteresovanih prolaznika.
Neko će je verovatno odgurnuti u prolazu,
neiskorišćenu i praznu odbačenu kraj slivnika!
Autor: Marina Tot
