Ljuljaj me nežno u svom naručju,
budi postelja
na kojoj se duša i telo odmara...
Budi mi jastuk snova,
čuvar tajni moga srca
koje se pod ključem ljubavi jedino otvara.
Budi mi oslonac
i drži me čvrsto
da pred nepravdom ne pokleknem,
dovoljno je da mi daš znak prstom
da si tu uz mene
i učiniš me neizmerno srećnom.
Ljuljaj me nežno,
nek tvoji dlanovi dotaknu
mekoću moje duše,
kako bi nemir i nespokoj iščezli
sa staze mog življenja.
Budi uz mene
kad me strašan san pritiska,
tad ćeš shvatiti koliko sam ti bliska
i da ljubav može mnogo toga da menja.
Ljuljaj me nežno
i dozvoli
da se tela spoje u igri zanosa.
Toliko je malo potrebno
da me učiniš srećnom,
tolikom mi trebaš
kao žednom cvetu rosa...
Autor: Snežana Šolkotović
