Govore mi kako su mi dobri prijatelji,
a iza leđa me psuju,
kažu da su odani nekoj misteriji
pa mi dušu truju.
Govore mi kako bi mi pomogli,
kad zatreba podmeću mi nogu,
samo da padnem to im je cilj,
a toliko snage mogu da smognu.
Govore mi kako se bez mene ne može,
a oči nemaju da me vide,
pobegli bi da mogu iz te kože,
jer takvi kakvi su tobož me se stide.
Govore mi da se može dalje
da su ostale samo finese,
nema poruka kao da se šalje
neka đavo sve dobro odnese.
Oni su mi tobož dobri prijatelji
zbog toga mi mnogi zavide,
a ja sam velikog srca,
dajem vam ih, i još malo pride.
Ima trenutaka kada je samoća
bolja od svake prijateljske more,
umesto gorkoga voća
bolje je biti gladan
nego da se od grčeva osećam gore.
Govore mi da je sutra,
još jedan dan u nizu,
kažem im hvala, mogu bez njih mnogo puta
i prijateljstvo danas oseća krizu.
Autor: Snežana Šolkotović
