Ne idi!
Sačekaj me!
Možda te kapi kiše podsete
na nešto što je živelo,
postojalo i zamrlo
nametnuto, nasilno.
Isforsirano!
Sačekaj me ovog jutra
našeg ponovnog susreta nasred kiše!
Nevešto si prikriven
plaštom ironije
nadmoćnosti uspelog čoveka!
Greškom zatečenog usred hoda
ispod svoda svog elegantno
raširenog kišobrana.
Deluje kao
dobro uigran filmski kliše
proziran, jeftin,
malograđanštinom indoktriniran
apsolutno neprihvatljiv,
korumpiran!
Još jedna prazna fabula.
izlizana, iskorišćena preambula!
Zaboravi!
Uviđam da nisi
toliko izuzetan i jedinstven!
Uostalom, niko nije savršen!
Mnogo toga pripada
samo mojoj ličnoj utopiji!
Zato
ostani zagnjuren duboko
u sigurnu poziciju
svog dosegnutog položaja
sa kojeg teško da
ikada možeš biti razotkriven!
Ali ko zna?
Niko nije ostao
za svagda nedostižan i prikriven.
Autor: Marina Tot
