Volim te!
Dozvoli mi
da nesmetano,
hodam, idem,
posmatram
i dišem!
Molim te!
Besprekorni
kritičaru
svakog delanja
moga.
Pokorni
istoričaru
kretanja
svoga,
širom palete
svevekovne
lepote do
krajnjeg
sarkazma
tegoba
sveljudske
i moje
golgote!
Preklinjem te,
podseti me
umislenim
rečima
čega
za mene
lepog
još može
da ima
u tvojim
jednako
nedokučvim
očima.
U tebi, kome
u poslednje
vreme
prestajem
uopšte
i da se
obraćam.
Želim da
se ređe
što ređe
prisećam
koliko
dugo znam
i sve više
osećam
drugu stranu
tvoje lepote!
Baci kosku
dobri moj
ostareli,
slučajem
začeti živote!
Autor: Marina Tot
