U selima moga rodnog kraja
tišina sumorna vlada
u spaljenim kućama nikog nema
tu žive vukovi sada.
Izraslo šiblje i trava
kroz vrata i prozore,
eh kad bi kamene kuće
mogle da govore,
kakva su tu bila prela do rane zore.
A sada tišina vlada
ne čuje se ni pesma momaka,
ni vriska devojaka
ponegde samo u polusrušenoj kući, bez struje
starački kašalj se čuje
glava umorna, seda u mračnu noć tužno gleda,
ni noćas ne može da spava,
a zna da niko mu neće doći
i smrt ga izbegava
Vratio se iz izbeglištva, ostavio svoje najmilije
i došao da umre na rodnoj grudi
na ognjištu svoje familije.
Puna su u krajini srpska sela
staraca i starica, lica uvela,
što umreće tužni u samoći,
a osim drugih umornih staraca
malo ko će im na sahranu doći.
Autor: Rade Radeka
