Gde je život,
dok stojim u raskoraku
između sudopere i šporeta?
Lutaju misli
dalekim prostranstvima.
Tamo gde sam bila
i tamo gde nikada neću biti.
U jedan tren se stopi
i suza i smeh.
Porušene iluzije
zamenjujem novim
i nada u meni opstaje.
Gde je život,
dok stojim u raskoraku
između veš-mašine i pegle?
Proleću slike
nekih divnih predela,
nekih dragih ljudi.
Samo jedan korak
čoveka od zvezde deli
i samo treptaj oka
od pelena
do maturskog odela.
... Polupoznati nasmejani lik
iz ogledala
govori namigujući:
"Život je baš tu,
dok stojiš u raskoraku
između snova i stvarnosti."
Autor: Zorica Aćimović
