Treptave
okice moje,
s tračkom sećanja
radoznalo stoje
i gledaju
majku oca svog,
nestalog
u kriku galeba
sa prozora
hotelske sobe
ustajale u mraku
prošlosti deteta.
Otac:
kojega nema
ni u iskričavom
plavetnilu
igre odbleska
oka dva,
u dubini senke
rano sazrela
- bledi u njima
doveka!
Autor: Marina Tot
