Najgori si greh dozvolila sebi
Nema ko te nije, nema ko te ne bi
Preko jarkih karmina i haljina uskih
Tvoj korak je metronom ulica pustih
Prosto plešeš kada hodaš
Pomoći nemam
Moja si droga i greh
Ja kao tvoja cigareta
Pališ me po navici
I bez imalo truda
Gubim se u usnama tvojim
Gubim se i beznadežno gorim
Ostaješ samo kao uspomena
Kao trag karmina na filteru
Najgoru si bolest probudila u meni
Još uvek te sanjam, još uvek te želim
Samo sa jednim razlogom postojim
Da kupim par uzdaha sa usana tvojih
Prosto pleniš kada dišeš
Svlačim te nasilno
Moja si žrtva i greh
Ironično ja sam tvoj plen
Sada sam u tvojoj klopci
I tvoja sam lutka
Tonem i pitam se šta sutra
Tonem i čekam na suprotnoj strani
Čekam priliku da opet osetim
Miris tvoje kose boje krvi
Autor: Matija Marjanović
