U svakoj kapi krvi koja teče strujom tela
u njegovom prolazu bivstva udružuju se život i smrt.
Ponovo daju ruku jedan drugome, kod svakog spoja tela i bivstva
samo da ih mogu započeti i naglo završiti.
U ovoj nagloj pometnji u mojoj glavi,
opasna misao stvara pustinju ispred mene.
Kiša dobija boju krvi, svetlost poprima sjaj tame...
Zbog navale propasti i smrada našeg ličnog duha,
nestrpljiva žudnja se rađa...
Ako svoj život ispijem u beznađu dok mi se vrela krv sliva u glavu...
Vidim da krv kad već teče, gubi cenu...
Opet pometnja, gnušanje, želja...
Ako je život - dar od materi i oca,
a dušu u njega je udahao brak života i smrti...
Smem li završiti ovo jadno bivstvo?
Autor: Andrea Mega
