Zabranio sam sebi
da volim
seosku kurvu.
Sedeo sam kraj nje
na srušenom stablu
trule bukve,
držao u ruci
njen dlan
i dodirnuo
joj srce.
Pogledala me
kao muškarca
a ja sam ustao
i okrenuo
joj leđa.
(Zabranio sam sebi
da je volim,
i da uopšte pomislim
da možda voli mene.)
Bilo mi je dosadno
a ona je sedela sama.
Nisam očekivao
topli pogled
drugog ljudskog
bića. Nisam
očekivao suze.
(Iza osmeha
neverne supruge
ipak je kucalo
srce sopstvenoj
duši verno.
Zabranio sam sebi,
ali kako da
zabranim njoj?)
Vetar je dodirnuo
rub njene
zelene haljine,
a ja sam se osmehnuo
i rekao zbogom.
Autor: Nikola Bulj
