...Putujem
po ko zna koji put
starim stazama
gazim uvelo lišće
davno prošlih jeseni
i prohujalih godina.
Putujem
mašem sećanjima
udobno smeštena
u neudobnu sadašnjost
ogrnuta zimom
i samoćom.
Putujem
ne pamtim ni gradove
ni ulice, ni reke
pamtim padove i uspone
osmehe i tuge
i poneku sreću.
Putujem
kofera punih bola
dobro zatvorenih
ne da ga ne ukradu
već da ne uskrsne...
i ne znam više
da l' putujem ili bežim...
Autor: Sanja Vilus
