Ni za čim ne žalim, ni za čim ne žudim
pokidane niti nikako da spojim
sve su nade mrtve uzalud ih budim
ko grm gromom spaljen sred pustare stojim.
Za trenutak samo sjaj dalekih zvezda
obasja mi dušu i zaraslo lice
poslednji sam čuvar napuštenog gnezda
iz koga su davno odletele ptice.
Odbrojani dani vuku se k'o rage
al' kočijaš njihov udara sve jače
pred srušenim gnezdom bez moći i snage
Čujem ih jasno ko nebo kad plače.
Pod hladnim zvezdama što liče na svice
čekam da se vrate odletele ptice.
Autor: Slobodan Ganić-Dane
