Nisi me Ti stvorio
ovakva sam bila uvek
nisi me Ti pretvorio
u zrno gorčine za ovaj vek.
U Tebi samo prepoznah
svetlost kojoj bih pošla
u Tebi samo spoznah
gorčinu koju sam prošla.
Kod Tebe nađoh iste i snove
što ih u meni život zatre
sa Tobom nađoh i nade nove
u svojoj duši da imam još vatre.
Gledah ti oči dok sam te krala
ne verujuć’ da takav postojiš
bez drugih misli, sve sam Ti dala
želeći samo da se ne bojiš.
Što mislim da jednom beše
u srcima našim u osvit zore
teško će više srca da reše
da se sa istim bolima bore.
Autor: Jelena Todorović
