Ko nauči naše oči da se udvaraju
vekovima?
Kule su navikle
da ih na put isprate
zidovi.
Zidino gorka, u tvoje su žile
utekle dve vode.
Koliko je u tebi naših
pogleda prenoćilo!
Zide, rane pitaju da li
pobednici mogu nastaviti
hod k suncu.
Zide, koji omeđuješ vreme,
ne prostor,
čuvaš li milost za dane
što su u tvom srcu stali?
Seti se svoga imena,
budući grade!
Iz tvoga je grla
niknuo svet,
sličan kamenu i bronzi,
a ipak
od njih različit.
I zašto onda reći ne
našim nedovršenim očima?
Autor: Neda Kovačević
