Ispljunuo si me
kao gorku košticu
preslatkog voća koje si pojeo.
Pala sam na zemlju
koja mi je pružila utočište.
I taman kada pustih korenje
i nežno je zagrlih,
severni vetar me ščepa
svojim hladnim, tankim rukama
i odvuče me
u nepoznate predele
u kojima još uvek
vapim za zrakom sunca
da mi ugreje vid.
Autor: Marija Spasojević
