Vremenom sve postaje manje važno
moje misli i snovi
i ona crvena haljina u ormanu,
sve gubi sjaj
i te iskre koje su me vodile...
Ne znam zašto sam započela neke stvari
i koje osobe još u srcu nosim,
sve je postalo ravno
kao horizont
a ne tako davno
još sam se radovala prolaznicima
i vešto iz njih čupala osmehe
da li to govori da sam odrasla?
Ne sećam se ko je napisao
onu pesmu koju sam najviše volela
ma, i ona je izgubila draž
sve je ravno
kao horizont.
Ja odrastam.
Autor: Tijana Radmilo
