Možda, jebeno možda,
Proganja me, čeka me, pravi mi zasedu iz mog stomaka,
Možda, jebeno možda,
Sigurno neće, a šta ako možda, ma nema šanse jedino osim…
Možda, jebeno možda,
Ubi me, jer šta ako ona, a šta ako ja jesam, ne znam ništa, niti mogu da saznam,
Možda, to jebeno možda,
Malo verovatno ali opet može, kao da čekam na lutriju sa pogrešne strane,
A odavde sve je blizu, sve skoro pa sigurno
Možda, jebeno možda,
Možda sam kriv,
Za nešto što sam možda uradio,
Pa se možda i kajem,
Samo mi sigurno sve se okreće od frke,
Da l' bih se pre oduzeo,
ili bih potrčao,
Da l' bih otrpeo,
ili povratio,
Kao loše vreme,
K'o kad mi je muka,
Samo legao pod to ćebe,
Da me prođe samo,
Možda osim,
Možda jedino,
Ako možda pozoveš,
Ako kažeš da je možda sve u redu,
Da se možda tripujem bezveze,
Da nema veze ni ako možda jeste,
Da možda nije to tako strašno…
Da možda je čak i lepo,
biti tata…
Autor: Ivan Stančić
