Neko vuče gvozdenu štanglu po pločniku.
Razne nijanse zelene boje, presvučene večernjom izmaglicom.
Crkva je tu negde. Čujem joj zvona.
Nebo je poprimilo sivi odraz.
Ponegde se nazire plava šara.
Dva bela oblaka, nezavisna jedan od drugog.
Žuti avion preleće tik iznad šume.
Mirisi ovog mesta su mi urezani u sećanje.
Lenjo letnje popodne, najdužeg dana u godini.
Ovome ću se uvek vraćati.
Autor: Ana Zlatanović
