Anđeo amnezije spustio je svoja topla krila na njene oči
Spavala je snom tragača sudbine koji se ne da stići
Meka koža njenih zagonetnih daljina
Spaljena je na lomači vekova
Na crne vitice ugnezdile se šarene ptice s oštrim kandžama
Trgla se
Oblači svoju nevinost u belu haljinu siromašnog kroja
Odlazi poslednjim vozom unatrag
Brzopleti krvnici
Jure
Da joj reči iz usta
Ukradu
Autor: Nataša Simeunović
