hajde sutra da progrizemo brdo do vrha
to nas, ljubavi, glad umara
u malom gradu u okamenjene košulje
i mrtve oči
hajde sutra da pijemo iz školjki
to se, ljubavi, žeđ prelama
u tvojoj ulici kroz tiha svetla
i otrovane snove
hajde sutra da se tetoviramo biljem
to se, ljubavi, kožuh zadire
u našem stanu preko gluve sobe
i prašnjave police
hajde sutra da oglođemo drvo do panja
to se, ljubavi, kost kruni
u tesnom krevetu na oštre ivice
i ritave jastuke
hajde sutra da ličimo jedno na drugo
to se, ljubavi, kosmos mresti
u procep između nas
Autor: Marko Koen
