Sačuvao sam trenutak
duboko u sebi, i još
uvek tragam za dolinom bola,
tamo gde sam izgubio svoju dušu.
Bio sam već ovde,
sećaš li se?
Ti si me tražila
na ovakvim mestima.
pružala si ruke i
grabila hrabro kroz tminu
koja je zacrnila svet.
Poklanjam ti ovu suzu.
Evo je, kreće niz liticu,
survava se i umire na
rukama voljenog bića,
negde duboko u noći,
koja grli sva umrla
sećanja na život.
Sećaš li se mojih snova?
Ti si ih sanjala takve.
A ja sam stajao okrenut
ka suncu i molio se
za svetlost u životu.
Budio sam se umoran i
pospan, tužan i umrtvljen
od bola i ekstaze snova.
Sećaš li se mojih košmara?
A mog života?
Da, onog kog sam gazio
i potonuo zajedno s njim.
Dugo sam ležao na dnu.
Vreme je da ustanem
i da pogledam očima
čoveka željnog tebe.
Autor: Dejan Birišić
