Ljubičica u zoru,
zadenuta u kosi,
plavoj u tačkama sunca
a ja mirise skupljam.
Devojčica kroz goru,
a grane jasika okolo,
pa vetar šuška,
dok joj stope sledim.
Povijen,
senke borova tražim
i prikradam se bos.
Devojka žuri,
primetila me valjda,
pa se nada.
Slavuji...
Rastu draži njene,
u očima mojim.
Ruža cveta.
Žmurim...
Okuke lete,
gromovi stižu,
proplanci se bele...
Još malo,
pa kosti ostarele,
raskraviće strast.
Čobanica mlada,
stado pronašla.
Cilj...
Sad u senci hlada,
sedi, nešto čeka
i lipe miriše.
Titraji pčela,
obećavaju puno meda,
a ja ko ukopan stojim.
Samo gledam,
i uzalud se znojim.
što napred ne smem.
Život, padam.
Život postoji.
I bol... Bol od kog
mozak strada
i ko krpa dotrajala,
u komade se cepa.
Slušam,
čobanica sad peva
i kradom ,
mangupu mladom,
osmehe nudi i više...
Listovi trepere...
Sad ću da je poljubim,
ili da umrem.
Sad ću želje,
u stvarnost da pretočim,
sad ću do nje da skočim,
grčevi da zveče.
Sad ću, upravo sad,
u život tečem.
Autor: Ljubidrag Obradović
