Kad u četiri ujutro osetiš jezu
i znaš da ti je neko prešao preko groba,
okreneš se iza sebe
i vidiš prazan put u beskraj,
sa uličnim svetiljkama što tiho trepere,
a ispred tebe,
samo kriva crta, smeđi put...
Odakle dolaziš, kuda ideš,
i o čemu sanja rosna trava,
i opalo lišće...
Autor: Nikola Bulj
