Trabunja kiša pločnikom grada
U dnu mog oka veseo, tih
đavolčić jedan ponovo snuje
i toči ovaj zanos u stih
S skrivenog meseca čuje se topot
krilatih konja što nose san
Đavolčić onaj na kiši pleše
sav mokar, pijan i nasmejan
Padoh na obod mesečje hridi
Otegnut zvuk- mog spokoja poj
Vragolast osmeh na snenoj usni
još uvek živ, još uvek moj
Autor: Nađa Milković
