Gledam je
kako se mresti
iz grudi joj
plamen šišti
trudna je…
Tek, ponekad
onako iz obesti
krklja i pišti
da li spava?
Budna je…
Zar je stvarno
nebu sklona
zvezdama gađa
onako vlažna
providnog lica…
Gledam je kako
sred legla demona
bezbrižno rađa
na hiljade…
Vilinih Konjica…
Autor: Nenad Živković
