Srucio se nocas sav svemir na mene
Meteori tuge bespomocno bili
Pritiskalo stenje i vrelo kamenje
Ovo malo duše svi bi razgrabili
Krvnicki sam raspet sred tamnice ledne
Stražari razuma kao divlje zveri
Traze da im odam tajnu duše žedne
I da se odreknem Sofijinih kceri
U pero mi nocas udario grom
Neko mi je ukrao reci moje pesme
Sa crkvenog tornja zvonio je zvon
Iz mene je šikljao nemir k’o iz cesme
Dok je hladna magla obgrlila stene
Srucio se nocas sav svemir na mene
Autor: Vasa Radovanović
