Ona vas lovi
mrežom prividne topline
istkanom prstima
taštine i straha
i svaki ulov novi
kroz nju brzo mine
primamljen lepotom
što ostavlja bez daha
koja nije ništa
sem maska praznine
ljupka urna puna
spaljenoga praha
čiji plitki snovi
bez svrhe i težine
kao pokidana struna
uzaludno stvaraju
tonove gorčine
neispunjenih nada
duhovnoga kraha
Muzika njenog pada
u konačne dubine
jauci su očaja
što uzima maha
Ona je lovac koji se samog sebe boji
dok omrznute godine u kretanju broji
svaka od njih stepenik je što joj stope vodi
dole , ka fijasku koji čeka da se rodi
Sve pobede njene su iluzija plitka
ni u jednoj nema nikakvog dobitka
samo monstrum sujete što nove žrtve traži
odevajući dušu u gnjili veo laži
Autor: Vojislav Varagić
