Misao, kao maslačak,
rasu se niz vetar,
u iščekivanju smrti tople.
Ime, bez zvuka, neizgovoreno,
prokunu večnost, i nesta,
u tami crne vatre.
I ne ostade ništa,
do sećanje bledo,
a i njega bi da satre
Nebeski krvnik stari.
Ali zagrljaj smrti pamti,
raja koja plače.
Autor: Nikola Bulj
