Sati bez tebe kao dani mi se cine,
Sedim, a samo si mi ti na umu.
Sedim, i cekam da me zelja mine,
Volim te. Mrzim ovu glumu.
Ove izraze ravnodusnoti, bezvolje,
Koje pravim ni sam ne znam zasto.
S' iskrenoscu bi, sigurno, bilo bolje,
Ali treba imati snage za to.
Za priznanje, otvorenost, priliku,
Za izjavu ljubavi, otvaranje sebe.
Samo jedno kvari idealnu sliku :
Da taj neko kaze da ne voli tebe.
Zato sanse i postoje,
Da bi se ugrabile, iskoristile,
Jer dogod vas je bilo dvoje,
Sanse za ljubav su postojale.
Sada si sam,
Nevoljen,
Ali i nepovredjen.
Ali i sam.
Autor: Matija Obradović
