Padaju grančice
ivandanskog cveća
unaokolo.
Ljudi su nasmejani,
devojke radosne
i razigrane!
Mladići su ponosni
na svoje majke,
sestre i devojke.
Sunčev sjaj
blistavilom
prelama dugu.
Duga
paletom
najlepših boja
ulepšava svet,
da i gnezda ptica
zrače srećom!
Iznad kuća kruže
lastavice,
noseći u kljunovima
grančice
ivandanskog cveća.
Devojke se
nadmeću
među sobom
da ih dohvate.
Hitre devojačke
ruke tkaju
najlepše note
po njima.
Tako su morali biti
upleteni venčići
na dan rođenja
onoga
koji je
u reci Jordan
krstio
jedinog
koji može
sve da razume
i pomoli se
u ime svih!
Budim se
i vidim:
dan je
sunčan i vreo
nekako
mi je toplo u
dubini nedara.
Nema namrštenih
ljudi na ulicama,
hodaju razgaljeno,
i opušteno.
Komšinicina snaha
je okačila
venčić ivandanskog cveća
iznad vrata.
Mladi komšija Ivan
sanjari o svojim
lepim trenucima,
prošlim i budućim,
ispod razgranate
trešnje
u dvorištu
- biće bolje,
uveren je u to!
To je snaga mladosti!
Veruje!
Sveti Jovane
Krstitelju,
klanjam
ti se
na današnji dan
i molim:
pomozi nam!
Ne znamo
šta radimo.
Smiluj nam se
da ne bude
kasno za
svu mladost
i one koji dolaze!
Molim Te!
Autor: Marina Tot
