Ljubiću te, mili!
Uzmogneš li prstom oblake da zakloniš!
Bezbrigom nesane da nadsanjaš!
Lažima da umiriš besnulju savesti
što mi rovari umom, ljubiću te, obećavam!
Ljubiću te ugarcima sramote
koje mi pred bosa stopala sipaš!
Dvosmerom misli ruke ću plesti
u zagrljaj da ih svežem.
Ljubiću ti oči iskonom kajanja umivene!
I treptaj bledih usana sa razumom koji te deli!
Ljubiću te, bolna od okova!
Ljubiću te u svesti raspeta!
O repove ponosa dok se klatim!
Ljubiću te, dok me ne nestane...
Ljubiću te dok ne zaboraviš ko si,
odakle si i zašto me ljubiš!
Autor: Aleksandra Pejić
